Srpski pravoslavni kalendar

Prorok Avdija pripada grupi dvanaest „malih proroka“ Starog zaveta i autor je najkraće proročke knjige. Njegovo proročanstvo uglavnom je usmereno protiv Edoma zbog nasilja prema Judi i govori o Božjem sudu nad ohološću, ali i o obnovi Siona.

Prepodobni Grigorije Dekapolit rođen je u Isavrijskom Dekapolju krajem 8. veka. Napustio je planirani brak i postao monah, a zatim putovao po Vizantiji i Rimu. Tokom ikonoboračkih progona otvoreno je branio poštovanje ikona; poslednje godine proveo je u Carigradu.

Filimon, Apfija i Arhip bili su hrišćani iz Kolose povezani sa apostolom Pavlom. Filimonu je upućena novozavetna Poslanica Filimonu zbog odbeglog roba Onisima, dok se Arhip pominje i u Poslanici Kološanima. Predanje kaže da su u vreme progona zajedno stradali zbog vere.

Sveta Ekaterina bila je, prema predanju, veoma obrazovana mlada hrišćanka iz Aleksandrije početkom 4. veka. Na javnoj raspravi suprotstavila se paganskim filosofima i odbila da se odrekne Hrista. Posle mučenja pogubljena je mačem; čuveni manastir na Sinaju vekovima čuva mošti koje se povezuju sa njom.

Sveti Kliment Rimski bio je jedan od prvih episkopa Rima krajem 1. veka i autor znamenite Poslanice Korinćanima, jednog od najstarijih hrišćanskih tekstova van Novog zaveta. Kasnije predanje kaže da je prognan na Krim i pogubljen bacanjem u more sa sidrom oko vrata.

Prepodobni Alimpije Stolpnik rođen je u Hadrijanopolju u Paflagoniji u 6. veku. Posle službe đakona izabrao je pustinjački život i nastanio se na stubu kraj paganskog groblja, gde je proveo više decenija u molitvi. Oko njegovog stuba kasnije su nastala dva manastira.

Sveti Jakov Persijanac bio je ugledni hrišćanin na dvoru persijskog cara Jezdegerda u 5. veku. Pod pritiskom dvora privremeno se odrekao vere, ali se posle ukora porodice duboko pokajao i javno vratio hrišćanstvu. Zbog toga je osuđen na strašno komadanje tela, po čemu je poznat kao Jakov Isečeni.

Sveti Stefan Novi bio je carigradski monah i jedan od najpoznatijih branilaca ikona u 8. veku. Za vreme cara Konstantina V odbio je ikonoboračku politiku i zbog toga bio progonjen i zatvoren. Na kraju ga je razjarena grupa vojnika izvukla iz tamnice i ubila na ulicama Carigrada.

Paramon je postradao sa velikom grupom hrišćana u 3. veku u oblasti Vitinije. Prema predanju, prolazeći pored mesta gde su zatvorenici primoravani na pagansku žrtvu, javno je osudio njihovo mučenje i ispovedio Hrista. Odmah je uhvaćen i pogubljen zajedno sa ostalima.

Prorok Naum delovao je u 7. veku pre Hrista i njegova kratka starozavetna knjiga posvećena je padu asirske prestonice Ninive. Proročanstvo dolazi u vreme kada je Asirija dugo bila velika sila i tlačitelj okolnih naroda. Niniva je zaista pala 612. godine pre Hrista.

Prorok Avakum živeo je verovatno krajem 7. veka pre Hrista, uoči vavilonskog uspona. Njegova knjiga ima oblik dijaloga sa Bogom o tome zašto nasilje i nepravda prolaze nekažnjeno. Poznata rečenica „pravednik će od vere svoje živ biti“ kasnije dobija važno mesto i u Novom zavetu.

Prorok Sofonije delovao je u Judeji u vreme cara Josije, krajem 7. veka pre Hrista. Upozoravao je na „Dan Gospodnji“ i posledice idolopoklonstva i društvene nepravde, ali završni deo knjige govori o obnovi i radosti ostatka naroda koji se vraća Bogu.

Sveta Varvara bila je, prema predanju, kći bogatog pagana Dioskora iz Heliopolja. Otac ju je držao zatvorenu u kuli, ali je ona upoznala hrišćanstvo i tajno se krstila. Kada je odbila da se vrati paganizmu, predana je vlastima na mučenje, a na kraju ju je sopstveni otac pogubio.

Prepodobni Sava Osvećeni rođen je u Kapadokiji u 5. veku i još kao mladić otišao u Palestinu. Godinama je živeo kao pustinjak, a zatim osnovao Veliku lavru u dolini Kedrona kod Jerusalima. Njegov manastir postao je jedno od najvažnijih središta pravoslavnog monaštva i bogoslužbenog predanja.

Prepodobni Patapije poticao je iz Tebe u Egiptu i izabrao pustinjački život. Kasnije je došao u Carigrad, gde je živeo skromno kraj Vlaherne i postao poznat po duhovnim savetima i isceljenjima. Njegove mošti danas se posebno poštuju u manastiru iznad Lutraka u Grčkoj.

Začeće Svete Ane proslavlja trenutak kada su, prema crkvenom predanju, Joakim i Ana posle dugog bezdetstva dobili obećanje da će im se roditi kći Marija. Praznik je zato neposredno povezan sa početkom života Presvete Bogorodice i pripremom za buduće Hristovo rođenje.

Sveti Mina, Ermogen i Evgraf postradali su u Aleksandriji početkom 4. veka. Mina je, prema predanju, bio obrazovan carski službenik poslat da uguši nemire, ali je tamo javno ispovedio hrišćanstvo. Sudija Ermogen, zadivljen njegovom istrajnošću, takođe se obratio, a pisar Evgraf im se pridružio.

Prepodobni Danilo Stolpnik rođen je u Mesopotamiji u 5. veku i kao mlad postao monah. Nakon susreta sa Simeonom Stolpnikom nastanio se na stubu u okolini Carigrada, gde je proveo više od trideset godina. Savetovali su ga carevi i obični ljudi, a imao je veliki uticaj na prestonicu.

Sveti Spiridon bio je episkop Trimifunta na Kipru u 4. veku, a pre toga jednostavan pastir i porodičan čovek. Učestvovao je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. godine. Predanje ga pamti po jednostavnosti, milosrđu i brojnim čudima; njegove mošti danas se čuvaju na Krfu.

Sveti Evstratije bio je jedan od pet mučenika koji su postradali u Jermeniji tokom Dioklecijanovog progona. Bio je ugledni gradski službenik koji se javno izjasnio kao hrišćanin nakon što je video stradanje Svetog Avksentija. Posle dugih ispitivanja i mučenja pogubljen je u užarenoj peći.

Sveti Elevterije bio je, prema predanju, veoma mlad episkop u Iliriku, vaspitan u hrišćanstvu od majke Antije. Tokom rimskog progona uhapšen je i odveden pred vlasti. Posle mučenja pogubljen je, a njegova majka je prišla njegovom telu i takođe bila ubijena.

Prorok Agej delovao je u Judeji posle povratka Jevreja iz vavilonskog ropstva, oko 520. godine pre Hrista. Zajedno sa Zaharijom podsticao je narod i upravnika Zorovavelja da ponovo započnu zapostavljenu obnovu jerusalimskog hrama. Njegova knjiga ima samo dva poglavlja.

Prorok Danilo bio je Jevrejin odveden u vavilonsko ropstvo koji je služio na dvorovima više vladara. Knjiga proroka Danila opisuje njegovo tumačenje carevih snova, trojicu mladića u užarenoj peći i Danila u lavovskoj jami, kao i niz apokaliptičnih viđenja o budućim carstvima.

Sveti Sevastijan bio je, prema predanju, rimski oficir i tajni hrišćanin za vreme cara Dioklecijana. Koristio je položaj da hrabri zatvorene hrišćane. Kada je otkriven, vezan je za drvo i gađan strelama; preživeo je, ali je posle ponovnog javnog suprotstavljanja caru pretučen do smrti.