Veštačka inteligencija već sada analizira različite signale – izraz lica, ton glasa, način govora, pa čak i sitne promene u ponašanju. Na osnovu toga može prilično tačno da zaključi da li je neko tužan, nervozan ili srećan.
U nekim situacijama čak primećuje stvari koje ljudima promaknu. Na primer, blagu promenu u tonu glasa ili mikroekspresije na licu koje traju deliće sekunde. Upravo tu tehnologija dobija prednost – u preciznosti i brzini.
Ljudi često pogreše u proceni emocija. Nekad zato što su umorni, nekad zato što već imaju neko mišljenje o osobi, a nekad jednostavno zato što ne obraćaju dovoljno pažnje.
Tehnologija nema te probleme. Ona ne donosi zaključke na osnovu raspoloženja ili iskustva, već isključivo na osnovu podataka. Zbog toga u nekim situacijama deluje objektivnije i tačnije.
Ali to ne znači da razume ono što vidi – samo ga dobro prepoznaje.
Ovde dolazimo do suštine. Postoji velika razlika između toga da znaš kako se neko oseća i da zaista razumeš to osećanje.
Tehnologija može da detektuje tugu, ali ne zna kako izgleda biti tužan. Ne zna šta znači izgubiti nekoga, razočarati se ili biti srećan zbog sitnica.
Ljudi, s druge strane, ne samo da prepoznaju emocije, već ih i osećaju. Upravo zbog toga mogu da pokažu empatiju, da se povežu i da reaguju na način koji nije naučen – već prirodan.
Postoje sistemi koji pokušavaju da simuliraju empatiju. Na primer, chatbot može da odgovori na način koji deluje kao podrška i razumevanje. I često to zaista pomaže ljudima.
Ali to je i dalje simulacija. Tehnologija ne oseća – ona predviđa najbolji mogući odgovor na osnovu podataka koje ima.
I tu se pojavljuje zanimljiv paradoks: ako tehnologija nauči da „glumi“ razumevanje savršeno, ljudima može delovati kao da ih razume bolje nego drugi ljudi.
Ako se previše oslonimo na tehnologiju kada su emocije u pitanju, može doći do problema. Ljudi bi mogli sve manje da razgovaraju jedni sa drugima, a sve više da traže razumevanje u sistemima koji su uvek dostupni i „strpljivi“.
Takođe, postoji i druga strana – ako tehnologija razume naše emocije, može ih i koristiti. Na primer, da utiče na naše odluke, ponašanje ili kupovinu, jer zna kada smo najranjiviji.
Realnije je da tehnologija neće zameniti ljude, već će ih dopuniti. Može pomoći u oblastima gde je važno brzo prepoznati emocije – kao što su komunikacija sa klijentima ili mentalno zdravlje.
Ali prava ljudska povezanost, ona spontana i iskrena, i dalje će ostati nešto što tehnologija teško može da zameni.
Tehnologija može postati izuzetno dobra u prepoznavanju emocija, možda čak i bolja od ljudi u nekim situacijama. Ali razumevanje emocija nije samo analiza – to je iskustvo, osećaj i povezanost.
Možda će jednog dana izgledati kao da nas tehnologija razume bolje… ali veliko pitanje je da li će to zaista biti pravo razumevanje.
Veštačka inteligencija više nije nešto što pripada filmovima ili dalekoj budućnosti. Ona je već deo svakodnevice – samo što je često ne primećujemo.Koristimo je kada dobijemo preporuku za video, kada ...
Zamisli da se jednog jutra probudiš i internet jednostavno ne postoji. Nema Wi-Fi-ja, nema mobilnih podataka, nema aplikacija koje pokušavaju da se učitaju – samo prazni ekrani i poruke o grešci. U po...
