Iako se svake godine apeluje na poljoprivrednike da ne pale biljne ostatke, prizori zapaljenih njiva i gustog dima nad poljima i dalje su česti. Mnogi veruju da je to najbrži način da se zemlja “očisti” nakon žetve, ali u stvarnosti, paljenje njiva donosi više štete nego koristi — po tlo, vazduh, životnu sredinu i bezbednost ljudi.
Najčešći razlozi su praktični i ekonomski:
Brzo “čišćenje” parcele – spaljivanje biljnog otpada (slame, stabljika, korova) deluje kao najbrži način da se parcela oslobodi ostataka pre nove setve.
Uništavanje korova i štetočina – mnogi veruju da se tako smanjuje broj semena korova, insekata i gljivica.
Manjak mehanizacije – poljoprivrednici koji nemaju drobilice ili tanjirače često biraju vatru jer je jednostavnije i jeftinije rešenje.
Navika i tradicija – u nekim sredinama paljenje se i dalje smatra “uobičajenom” praksom, iako više nije opravdano.
Postoje određene kratkoročne koristi, ali one traju svega nekoliko dana:
Brzo se uklanja biljni otpad.
Privremeno se unište korovi i štetni organizmi.
Stiče se utisak da se zemljište “dezinfikuje”.
Nažalost, efekti su površni, a dugoročna šteta višestruko premašuje kratkoročnu korist.
Vatra uništava mikroorganizme koji čine tlo plodnim — bakterije, gljive i gliste.
Sagoreva humus, najvredniji sloj zemlje, pa tlo postaje zbijeno, nepropusno i manje plodno.
Paljenjem se oslobađa velika količina ugljen-dioksida, čađi i sitnih čestica koje su opasne za disajne organe ljudi i životinja.
Dim se često širi kilometrima i prekriva čitava naselja, smanjujući kvalitet vazduha.
Vatra se lako širi na susedne parcele, šume, objekte i saobraćajnice, pa i mali plamen može izazvati veliki požar.
Svako paljenje njiva angažuje vatrogasne službe koje bi u tom trenutku mogle biti potrebne na drugim lokacijama.
Takve intervencije mogu oduzeti dragoceno vreme u slučaju da se istovremeno dogodi požar u stambenoj zoni, gde može doći do ugrožavanja života i imovine građana.
U požarima na poljima stradaju brojne životinje — glodari, zečevi, ježevi, gušteri, ali i ptice koje gnezde na zemlji.
Mnoge korisne vrste, poput sova i grabljivica, ostaju bez hrane i staništa.
Sagorevanjem se gube azot, fosfor i kalijum, ključni za narednu setvu, pa se kasnije mora dodavati više veštačkog đubriva da bi se prinos održao.
Sve više poljoprivrednika prelazi na metode koje čuvaju tlo i prirodu:
Zaoravanje ostataka (mulčiranje) – biljni otpad se prirodno razlaže i obogaćuje tlo.
Kompostiranje – stvaranje prirodnog đubriva od žetvenih ostataka.
Tanjiranje i drobljenje – mehaničko usitnjavanje i vraćanje biljnih ostataka zemljištu.
Pokrovni usevi (cover crops) – setva biljaka koje štite i hrane tlo, poput deteline, raži ili grahorice.
Ove metode ne samo da sprečavaju zagađenje, već povećavaju plodnost i doprinose zdravijem i održivijem sistemu proizvodnje.
Paljenje njiva u Srbiji je zabranjeno Zakonom o zaštiti od požara i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.
Kazne iznose:
za fizička lica – od 10.000 do 50.000 dinara,
za pravna lica – do 1.000.000 dinara,
a u slučaju širenja požara i veće štete, moguća je i krivična odgovornost.
Paljenje njiva možda deluje kao najbrži način da se “počisti” zemlja, ali ono ostavlja dugoročne posledice koje pogađaju sve — od poljoprivrednika do celokupne zajednice.
Uništava plodno zemljište, truje vazduh, ugrožava životinje i troši resurse vatrogasnih službi.
Zato je vreme da se ova praksa trajno ugasi — u korist prirode, bezbednosti i zdravlja svih nas. 💚
More – osećaj slobode i smirenjaMore u ljudima često budi osećaj mira koji je teško opisati. Šum talasa, pogled ka horizontu i ritam vode deluju gotovo umirujuće na um. Kao da nas podseća da ne moramo...
Koliko puta ti se desilo da se osećaš loše, bez nekog konkretnog razloga? Nemaš problem, nemaš stres, ali jednostavno nisi „to to“. U takvim trenucima retko ko pomisli da uzrok može biti – nedostatak ...
